Jubilej Zlatibora (1893-2023) – 130 godina organizovanog turizma

U vreme kad Zlatibor ostvaruje rekordnu posetu i prihvata najviše gostiju u svojoj bogatoj turističkoj istoriji, s posebnim ponosom i zadovoljstvom u 2023. godini obeležili smo izuzetan jubilej – 130 godina organizovanog turizma na ovoj planini.

Proteklo je ovde celo stoleće i još 30 godina od skromnih početaka s prvim turistima, podizanjem Kraljeve česme i otkrivanjem lepota ''zlatne planine'', sve do sadašnjeg blistavog i modernog turističkog mesta, poput magneta privlačnog za goste, sa prestižnim zvanjem najposećenije planine Srbije.

Na ovoj važnoj stepenici tako dugog, uvek uzlaznog puta, ponosimo se bogatom prošlošću i tradicijom zlatiborskog turizma, čiji su uspeh strpljivo gradile generacije turističkih poslenika. Jubilej je veran dokaz trajanja i postojanosti, potvrda vrednosti Zlatibora kao planine bogomdane za turizam, neoboriv argument da ono što toliko traje zaista i vredi. Naravno, i pouzdan znak da je ova mirisna visoravan okružena vrhovima zasluženo na srpskom turističkom vrhu.

Podsećanje na početke organizovanog turizma ovde nas uvek vodi u 1893. godinu, 20. avgust. To je datum najvažnijeg događaja tog vremena, kako i danas svedoči natpis uklesan na česmi kraj jezera u središtu planine. Ovaj izvor ne zove se slučajno kraljevim, jer je tada na Zlatibor došao mladi kralj Srbije Aleksandar Obrenović i bez dvoumljenja podržao nameru zlatiborskih domaćina, upoznatih sa blagodetima planine na kojoj duva lekovita ''ruža vetrova'', da ovde osnuju vazdušnu banju. Zato su na mestu gde je kralj ručao ozidali česmu, po kojoj su kasnije celo naselje Kraljevom Vodom nazvali.

Stigoše potom u novu vazdušnu banju i prvi turisti željni odmora i oporavka u blagotvornoj prirodi, u mirisima livada i četinara. Za smeštaj su koristili obične kolibe ili skromne sobe u nevelikim kućama tada siromašnih, ali gostoprimljivih Zlatiboraca. Snažan vetar u leđa tom započetom poslu dala je još jedna poseta krunisane glave, i to vladara iz druge srpske dinastije. Godine 1908. na oporavku na Zlatiboru boravio je kralj Petar Prvi Karađorđević, posle čega su ovde podignuti prvi veći smeštajni objekti: hotel ''Kraljeva voda'' i vila ''Čigota'', kao i prva pekara. Krenu tada po Srbiji priča o lekovitosti i lepotama ''zlatne planine'', ali su stradanja Velikog rata privremeno zaustavila započeti turistički zamah.

S dolaskom mira i stvaranjem jugoslovenske kraljevine Zlatibor se ponovo okreće turizmu. Grade se ovde nove vile i letnjikovci, automobilski put iz pravca Užica, stižu gosti na odmor u lepote ''gde su se i kraljevi oporavljali''. Preduzimljivi domaćini uviđaju šansu za zaradu, pa se uz Kraljevu Vodu saznaje i za druga zlatiborska izletišta: Palisad, Oko, Ribnicu. Godine 1931. turističko naselje dobija vodovod tako što je voda sa izvora Đurkovac i česme kralja Aleksandra pumpama izvedena u rezervoar. Posebno se razvija izletište na Oku, gde je zaslugom dobrotvora prote Radosava Simića otvoreno dečje odmaralište i narodno kupatilo sa dva bazena, ribnjakom, restoranom, sa nekoliko drvenih zgrada sa 20 soba. Na Palisadu niču vile beogradskih trgovaca i advokata, Ribnica postaje sinonim za mesto najbržeg oporavka. Ali onda nastupa još jedan krvavi rat, u kome će biti porušeni mnogi zlatiborski objekti za smeštaj gostiju.

U posleratnom periodu obnavljaju se zdanja i uređuje jezero u centru planine. S napretkom standarda pedesetih i šezdesetih godina 20. veka Zlatibor opet dobija na značaju. Sledi nagli uspon gradnje smeštajnih objekata na ovoj planini. Najpre je 1965. počeo s radom za to vreme blistavo uređeni hotel ''Palisad'', decenijama vodeće ime zlatiborskog ugostiteljstva. Gradi se i specijalni zdravstveni zavod ''Zlatibor'' (današnja ''Čigota''), podižu drugi objekti za smeštaj i restorani, uređuje naselje. Niču mnoge privatne vikend kuće, stotine manjih i većih zdanja za odmor koja daju savremeni izgled središtu planine.

Kako je vreme odmicalo Zlatibor je postajao sve uređeniji i dobrom provodu usmereniji. Prave se stadioni i sportski tereni, uređuje ski-staza na Obudojevici, a potom i ski-centar pod Tornikom. Niče hotel ''Lovac'' na Vodicama, a za njim ''Jugopetrol'', ''Zelenkada'', ''Dunav'', kasnije i ''Olimp'', ''Zlatibor Mona'', mnoga odmarališta u turističkom srcu planine, tržni centri, kafei, široke ulice, Kraljev trg... Naglo se, značajnim ulaganjima, popravlja komfor u smeštajnim objektima, tu vlasnici od postojećih stvaraju moderne apartmane.

O tome koliko je Zlatibor u to vreme turistički napredovao najbolje su svedočili tadašnji hroničari zlatiborskih dešavanja. Kako je zapisao Milisav Đenić, pređen je ovde veliki put: iz koliba i kućera stiglo se do apartmana i rezidencija, od rzavskih virova do olimpijskih bazena, od poljančeta i krpenjače do modernih stadiona i hala...

Podaci o broju turista na Zlatiboru dovoljno govore. U 1953. godini bilo ih je 1.393, godine 1967. već oko 20.000, 1973. preko 55.000, a 1975. oko 71.000. Tim prometom Zlatibor već tada postaje najposećeniji centar planinskog turizma u Srbiji, ispred Divčibara, Kopaonika i Tare. Počev od 1978. do 1990. godine, broj turista na Zlatiboru je uvek bio veći od 100.000, sa minimumom 1989. godine (101.431) i maksimumom 1985. godine (119.050) koja je za to vreme rekordna. U periodu od 1986. do 1990. godine uvek se beležilo oko 600.000 noćenja godišnje.

Ni teškim devedesetim planina se nije predavala, odolela je i tim za turizam nepovoljnim vremenima. Novi milenijum doneo je Zlatiboru još više gostiju i modernije sadržaje, status jednog od najvećih centara koji brojem turista i njihovih noćenja prestiže mnoge banje i dostiže primorska turistička mesta. Zdravstveno-lečilišni, tranzitni, sportsko-rekreativni, manifestacioni turizam, kongresni skupovi, izletništvo i turizam na selu postaju obeležja odmora na ''zlatnoj planini''.

U ovo vreme Zlatibor je destinacija na kojoj posluju dva ekskluzivna hotela sa pet zvezdica, osam hotela kategorisanih sa četiri zvezdice, veliki broj savremenih apartmanskih kompleksa, porodičnih kuća za odmor, a po okolnim selima su gostoprimljiva seoska turistička domaćinstva. Ovo je mesto velikih investicija u turističku industriju i još veće turističke tražnje. Brojevi od preko 350.000 turista i preko milion ostvarenih noćenja godišnje najbolje govore o uspehu turizma najposećenije planine Srbije.

Ovde je danas turistički centar moderan, sa uređenom promenadom, potpuno rekonstruisanim Kraljevim trgom i čuvenim zlatiborskim jezerom ispunjenim čistom izvorskom vodom. To su omiljene lokacije za šetnju i odmor brojnih turista. A multimedijalna fontana koja krasi jezero jedinstvena je turistička atrakcija, pravi spektakl kakav se sreće u svetskim metropolama.

Zlatibor je sada destinacija sa najdužom panoramskom gondolom na svetu, popularnom ''Gold gondolom'' koja vazdušnom trasom dugom devet kilometara povezuje turistički centar i najviši vrh Tornik. Svojim sadržajima i aktivnostima gondola pomera granice i postavlja nove turističke standarde. Stopića pećina kod zlatiborskog sela Rožanstva je najposećeniji speleološki objekat u Srbiji. Turisti rado svraćaju i u Muzej na otvorenom „Staro selo“ u Sirogojnu, do vodopada u Gostilju, na vidikovce po zlatiborskim vrhovima. Mnogo se ovde ulaže u ponudu aktivnog odmora, pa se širom planine uređuju pešačke i biciklističke staze. Turističku ponudu upotpunjuju zabavno-tematski parkovi (Dino park, Avantura park, El Paso City), najduži zip-lajn u Srbiji, paraglajding, vožnja kvadova... Zimi je Zlatibor izuzetno pogodan za skijanje i uživanja na snegu u velikom ski-centru na Torniku, gde je šestosedna žičara i veštačko osnežavanje, ili na padinama Obudojevice, u centru naselja, sa nekoliko kraćih staza i manjih ski-liftova.

Zlatibor nije samo raj za porodični odmor s blagotvornom ‘’ružom vetrova’’, već i planina sporta, zdravog života, kongresnog turizma. Adekvatna infrastruktura i svi potrebni tereni, uz ambiciozne planove za gradnju novog sportsko-rekreativnog kompleksa, privlače sportske ekipe i individualne sportiste da koriste Zlatibor kao bazu za svoje pripreme. A obilje smeštajnih kapaciteta visoke kategorije, moderni kongresni centri u hotelima i svi potrebni uslovi za prijatan boravak poslovnih ljudi pozicioniraju ''zlatnu planinu'' kao savršeno mesto za organizaciju kongresa, seminara i drugih poslovnih događaja.

Sa 130 godina dugom tradicijom razvoja turizma, bogatom turističkom ponudom, brojnim sadržajima, velikim ulaganjima i novim investicijama Zlatibor ostaje krunski dragulj srpskog turizma. Kroz decenije planina je privlačila posetioce svojom netaknutom prirodom, gostoprimstvom lokalnog stanovništva i raznovrsnim sadržajima. A bogata istorija i kontinuirana posvećenost razvoju turizma svedoče o Zlatiboru kao izvanrednoj destinaciji koja čuva svoje nasleđe, ali i neprestano se prilagođava potrebama savremenih turista.