Стопића пећина

Стопића пећина се налази на северноисточној страни планине Златибор, између села Рожанства и Трнаве. Удаљена је 250km од Београда, 30 km од Ужица, а од туристичког центра Златибора удаљена је свега 19 km. Изнад пећине пролази магистрални пут Златибор-Сирогојно, од кога је уређена прилазна стаза до саме пећине.

Стопића пећина је речна пећина, кроз коју протиче Трнавски поток. Састоји се од три спелеолошка и хидролошка хоризонта: периодично поплављени, речни хоризонт и најмлађи хоризонт пукотина. Стопића пећина је, без свог најмлађег система, дугачка 1 691,5 m, покрива површину од 7 911,5 m2 и има запремину од преко 120 000 m³. Пећина има импресивни улазни отвор с десне стране реке Приштавице. Улаз се налази на 711,18 m надморске висине, широк је 35 m и висок 18 m. Кречњачки слој у пећини датира из периода триаса и дебео је преко 100 m. Клима у пећини је под утицајем спољашње климе, зими је хладно, а лети топло.

Пећина је добила име по засеоку Стопићи, који припада селу Рожанству. Прве писане податке о Стопића пећини, оставио је Радосав Васовић, 1901. године у Записнику Српског геолошког друштва, а прва спелеолошка истраживања обавио је наш велики истраживач и творац научне спелеологије, Јован Цвијић 1909. и 1913. године.

Стопића пећину чине пет целина: Светла дворана,Тамна дворана, Велика сала са кадама, Канал са кадама и Речни канал.
Туристички део пећине има неколико атрактивних елемената, као што су: пространи улаз, дугуре – отвори на таваници, сипарска купа „Псеће гробље“, водопад „Извор живота“ и низ бигрених када.

Бигрене каде, својом специфичношћу представљају заштитни знак пећине, настале су таложењем кречњака. То су удубљења оивичена каменим зидовима, односно вијугавим, руменкастим бигреним наборима у њима се накупља вода, која се каскадно прелива из када. Бигрене каде су периодично поплављене, па се својом величином и дубином, неке и до 7 m, издвајају од других у Србији.

У Речном каналу постоји вир, испод кога настаје бигрени тобоган, који прелази у бигрене каскаде, између којих су бигрене каде и „џиновски лонци“. Вода се слива низ каскаде, стварајући слапове, при малим водама, док се при већим водама формира јединствен водопад, чија је висина 9,44 m. Од заглушујућег хука воде не може се чути саговорник. Као са неба сручује се запенушана водена  маса, од капљица трепери ваздух, а са мокрих  зидова, бије хладноћа а посетиоца обузима језа у мрклом мраку ове пећине.  Упркос јези, водопад је назван „Извор живота“.